Блуес

Блуес
Стилски коријени	афроамеричка народна музика
Културолошки коријени	Југ САД
Типични инструменти	Гитара - Клавир - Хармоника - Бас - Бубњеви - Саксофон - Вокали - Труба - Тромбон
Деривирани правци	јазз, Р&Б, роцк
Поџанрови
Цлассиц фемале блуес - Цоунтрy блуес - Делта блуес - Јазз блуес - Јумп блуес - Пиано блуес - Боогие-wоогие
Фусион жанрови
Блуес-роцк - Соул блуес - Јазз блуес
Регионалне сцене
Афрички блуес - Атланта блуес - Бритснски блуес - Канадски блуес - Цхицаго блуес - Детроит блуес - Еаст Цоаст блуес - Кансас Цитy блуес - Лоуисиана блуес - Мемпхис блуес - Неw Орлеанс блуес - Пиедмонт блуес - Ст. Лоуис блуес - Сwамп блуес - Теxас блуес - Wест Цоаст блуес
Остало
Жанрови - Музичари - Поријекло - Блуес скала

Тај Махал Блуес Трио

Блуес је вокално-инструментални облик глазбе који се темељи на упораби "плавих нота" и структури од најчешће 12 тактова који се понављају. Појавио се у афроамеричким заједницама САД-а, а коријене вуче из духовне глазбе и химни, радних и жетвених пјесама са плантажа памука, импровизираног пјевања на раду умјесто разговора који је робовима био забрањен, као и напјева. Упораба "плавих нота" и учесталост пјевачког обрасца позив-одговор у глазби и текстовима указују на западноафричке коријене блуеса. Блуес је имао знатан утјецај на каснију америчку и западну популарну глазбу, а постао је и дијелом жанрова као што су рагтиме, јазз, блуеграсс, рхyтхм анд блуес, роцк анд ролл, хип-хоп и поп.

Главне значајке

Стилско и културно подријетло

Постоји неколико значајки које припадају свој блуес глазби, јер тај жанр узима облик осебујности сваког појединог извођача. Но неке је блуес дуго имао прије стварања модерног блуеса. Рани облик глазбе налик блуесу били су узвици позива и одговора у којима се виђа "функционална изражајност... стил без пратње хармоније и необуздан формалностима било које поједине глазбене структуре." Облик овог "предблуеса" могао се чути у радним пјесмама и повицима робова, проширен у "једноставне соло пјесме крцате емоционалним садржајем". Блуес какав је сада, може се перципирати као глазбени стил утемељен на еуропској хармонијској структури, с традицијом западноафричке традиције позива и одговора, преобликован у међуигру вокала и гитаре.

Многи елементи блуеса, као што је облик позива и одговора и упораба плавих нота могу се наћи у афричкој глазби. Сyлвиане Диоуф указала је на неколико специфичних значајки као што су мелизматика, валовита, назална интонација која сугерира везу између блуеса и глазбе западне и средишње Африке. Етномузиколог Герхард Кубик вјеројатно је први који је примијетио како одређени елементи блуеса вуку коријене из муслиманске глазбе западне и средишње Африке.

Жичани инструменти (које су преферирали људи поробљени из муслиманских регија Африке...) су опћенито били допуштени јер су их робовласници сматрали блискима еуропским инструментима као што је виолина. Тако су поробљени људи који су успијевали склепати бенџо или какав други инструмент могли више свирати јавно. Ова солистички оријентирана "робовска глазба" имала је елементе арапско-муслиманског пјевачког стила који је стољећима био утиснут муслиманском присутношћу у западној Африци, каже Герхард Кубик.

Кубик је такођер напоменуо како је техника свирања гитаре у Миссиссиппију укључивала кориштење оштрице ножа, што је у својој аутобиографији забиљежио W.C. Хандy, те да и то кореспондира са сличним свирачким техникама у културама западне и средишње Африке. Диддлеyјев лук је једножичани инструмент кућне израде за које се тврди да је био уобичајен на америчком Југу у раном двадесетом стољећу, а направљен је по узору на афрички инструмент, што је помогло пренашању афричке технике музицирања у рани инструментални вокабулар блуеса.

Касније је блуес "етиопских арија", минстрелских представа, црначке духовне глазбе, укључујући и инструменталну и хармонијску пратњу. Стил је такођер врло близак рагтимеу који се развио у отприлике исто вријеме, иако је блуес боље очувао "оригиналну мелодијску структуру афричке глазбе".

Пјесме блуеса из тог раздобља, као што су снимке Леадбеллyја и Хенрyја Тхомаса показују многе различите структуре. Облици од 12 тактова (12-бар), 8 и 16 тактова које су базиране на тоници, субдоминантном и доминантном акорду постале су на крају најчешће. Оно што се данас препознаје као 12-тактни блуес записано је у усменој повијести и нотним записима, а појављује се у афроамеричким заједницама у подручју око ријеке Миссиссиппи, у Мемпхису у Теннессееју, као и бјелачким глазбеним скупинама у Неw Орлеансу.

Текстови

Првотна лирска форма блуеса је вјеројатно био један стих поновљен три пута. Тек касније је данашња, и најчешћа структура од једног стиха поновљеног двапут, након чега слиједи закључни стих, постала стандардна. Ови стихови најчешће су пјевани уз ритмичан говор, него уз мелодију.

Рани блуес често је узимао облик слободног приповиједања. Пјевач је често гласом изражавао своје "особне јаде у свијету сурове збиље: изгубљена љубав, окрутност полицајаца, угњетавање од стране бијелаца и опћенито тешка времена". Многи од најстаријих снимака блуеса садрже одлучне, реалистичне стихове који су били у контрасту с већим дијелом глазбе снимане у то доба. Нпр., пјесма "Доwн ин тхе Аллеy" Мемпхис Минние говори о проституткином сексу с мушкарцем у мрачној улици.

Таква глазба називана је "гут-буцкет" блуес, појам који се односи на врсту бас инструмента кућне израде направљене од металне канте у којој су се чистила свињска цријева - храна коју се веже уз ропство. Пјесме "гут-буцкет" блуеса у правилу су приземљене, о тешким и узаврелим односима између мушкарца и жене, лошој срећи и тешким временима. Због тога, и због мјеста на којима се изводила таква глазба - у прљавим баровима с грубијанима и осталим гостима сумњивог морала, блуес глазба је задобила немио углед; вјерници су је се клонили, а проповједници ју проклињали.

Иако је блуес задобио репутацију глазбе повезане с јадом и угњетавањем, он такођер може бити и хумористичан:

"Ребецца, Ребецца, гет yоур биг легс офф оф ме,

Ребецца, Ребецца, гет yоур биг легс офф оф ме,

Ит маy бе сендинг yоу бабy, бут ит'с wоррyинг тхе хелл оут оф ме."

Прецизније, "Хокум блуес" славио је комичне текстове и фарсичне, често грубе изведбе. Класик Тампа Реда "Тигхт Лике Тхат" лукава је игра ријечи двоструког значења гдје "тигхт" (тијесан) може значити изразито близак однос, као и однос који је мало похотљивији.

Иначе блуесом доминира љубавна тематика писана у глазбеној форми од 12 тактова и према тексту подијељеном на строфе од по три стиха, при чему је други идентичан с првим попут

Wоке уп тхис морнинг wитх тхе блуес доwн ин мy соул

Wоке уп тхис морнинг wитх тхе блуес доwн ин мy соул

Саyинг "Мy бабy гоне анд лефт ме, гот а хеарт ас блацк ас цоал"

У блуесу се ријетко пјева о срећи и задовољству, он је поезија чежње, растанака и очекивања, особних катастрофа и падова. Говори о љубави зрелих људи, чија је љубав или једноставна приврженост настала с годинама, или пробуђена страст мушкарца и жене. Женска невјера у блуесу врло је често прихваћена као нужност и неизбјежност о којој се уз игру ријечи пјева на сасвим помирљив начин.

Блуес пјесме говоре о људима који се не могу задржати на једном мјесту, већ стално негдје одлазе, бјеже од свега и свачега. Тако су захваљујући миграцијама црначког становништва блуесом опјевана путовања влаком, цестама, бродовима. Чисте социјалне теме врло су ријетке у блуесу, али и о њима се пјева као и о свим ситним реалностима свакодневнице. Истакнути је примјер политички врло ангажираног блуеса пјевач Ј.Б. Леноир, који је пјевао о неправди, расизму и војницима у вијетнамском рату:

I невер wилл го бацк то Алабама, тхат ис нот тхе плаце фор ме (2x)
Yоу кноw тхеy киллед мy систер анд мy бротхер,
анд тхе wхоле wорлд лет тхем пеоплес го доwн тхере фрее

или депримирајући Борн Деад:

Еверy блацк цхилд борн ин Миссиссиппи,
Yоу кноw тхат поор цхилд wас борн деад.

А његову је смрт пак опјевао Јохн Маyалл у пјесми Деатх оф Ј. Б. Леноир.

Уз све невоље које је блуес описивао и силне неприлике у које су долазили његови ликови на својим бесциљним путовањима, наравно да се развио и такозвани затворски блуес. Јаилхоусе Блуес могао би се чак сматрати подврстом блуеса којег налазимо код многих извођача. Блуес представља неизбјежност и нужност, он никада не губи везу са животом и увијек говори о појединачном искуству или доживљају.

Лирски садржај је у послијератном блуесу постао нешто једноставнији, а фокусира се често уз пјевачеве сексуалне бриге. Многе теме које су се прије Првог свјетског рата често појављивале, као што су економска депресија, транспорт, технологија, коњи, краве, врагови, коцкање, магија, поплаве и суше, једноставно су нестале.

Глазбени стил

Тијеком првих десетљећа двадесетог стољећа, прогресија акорда у блуес глазби није била јасно дефинирана. Било је много пјесама у 8-тактној форми као нпр. "Хоw Лонг Блуес", "Троубле ин Минд" и пјесма Биг Билла Броонзyја "Кеy то тхе Хигхwаy". Такођер постоје и примјери 16-тактног блуеса, као у инструменталу Раyа Цхарлеса "Сwеет 16 барс" и "Wатермелон Ман" Хербиеја Ханцоцка. Осебујније форме као нпр. прогресија од 9 тактова сусрећу се рјеђе, нпр. "Ситтинг он топ оф тхе wорлд" Хоwлин' Wолфа. Основна форма текстова с 12 тактова глазбе одражава стандард исте хармонијске прогресије, у мјери 4/4 или рјеђе 2/4. Слоw блуес често се изводи у мјери 12/8 (4 добе по такту с 3 по доби).

До 1930.-их је 12-тактни блуес постао стандарднији. Глазба повезана с таквим обликом обично се састоји од скупина три различита акорда свирана у 12 тактова:

I	I или IV	I	I
IV	IV	I	I
V	IV	I	I или V

гдје римски бројеви означавају љествични ступањ акорда. То значи, ако свирамо у тоналитету C, акорди би били сљедећи:

C	C или Ф	C	C
Ф	Ф	C	C
Г	Ф	C	C или Г

(Када се акорд IV свира у 2. такту, блуес се зове "Qуицк-Цханге блуес"). У овом примјеру, C је тоника, Ф субдоминанта. Треба уочити како се акорди већином свирају у септакордној форми. Често је посљедњи акорд доминантни (V, у овом случају Г) преокрет (турнароунд) који служи као пријелаз на почетак идуће прогресије.

Текст опћенито завршава на десетом такту, или првој доби једанаестог такта, а задња два такта служе инструменталисту као кратки одмор; хармонија тог преокрета може бити изразито комплексна, понекад се састоје од тонова који пркосе свакој хармонијској анализи. Посљедња доба, готово увијек чврст доминантни септакорд, пружа напетост при пријелазу у сљедећу строфу.

Схеет мусиц фром "Ст. Лоуис Блуес" (1914)

Мелодијски, блуес карактеризира упораба снижене терце, квинте и мале септиме (тзв. "плаве ноте" или "савијене ноте" - бент или блуе нотес) дотичне дур љествице. Ти тонови могу замијенити природне љествичине тонове или бити додани љествици, као што је примјер у пентатонској мол блуес љествици, гдје снижена терца замјењује природну, снижена септима природну септиме, а снижена квинта додаје се између природне кварте и природне квинте. Иако се 12-тактна хармонијска прогресија непрекидно користила стољећима, револуционаран аспект блуеса био је у честој упораби снижених терце, септиме, а каткад и снижене квинте у мелодији, заједно са свирањем сусједних нота истовремено, нпр. украсним нотама.

Док класични глазбеник опћенито свира украсну ноту одвојено, блуес пјевач или свирач ће извести глиссандо, спајајући два тона и затим отпуштајући украсни. У прогресијама у блуесу, тонички, субдоминанти и доминантни акорди често се свирају у доминантним септакордима јер је снижена септима важна компонента блуес љествице. Блуес се такођер повремено изводи у молском тоналитету. Љествица се не разликује пуно од традиционалног мола, осим по повременој упораби снижене квинте у тоници која се често пјева или свира заједно с чистом квинтом у хармонији.

• Изведба пјесме "Балл анд Цхаин" Јанис Јоплин уз пратњу Биг Бротхер анд тхе Холдинг Цомпанy примјер је те технике.
• Молски блуес често је структуриран у 16 тактова, прије него 12, у стилу госпел глазбе, као нпр. у пјесмама "Ст. Јамес Инфирмарy Блуес" и "Мy Ман Роцкс Ме" Триxие Смитх.
• Понекад се у блуес тоналитету користи и дорска љествица са сниженим терцом и септимом, али великом секстом.

"Схуффле ритам" (ритамско средство у којему је прва нота у пару наглашена, а друга ненаглашена, било трајањем, мелодијом и сл.) појачава трансни ритам позива и одговора, и ствара понављајући ефект зван "гроове". Најједноставнији такви примјери често се користе у послијератном електричном блуесу, роцк 'н' роллу и раном бебопу с ниским гитарским рифовима од три тона, који заједно с басом и бубњевима ствара угођај "гроове". "Wалкинг басс" ("ходајући бас") је друго средство које помаже створити "гроове". Посљедњи такт акордне прогресије обично прати преокрет који чини пријелаз на почетак идуће.

"Схуффле ритам" често се вокализира као "дам, да, дам, да дам, да", будући да се састоји од неједнаких, тзв. "сwунг" осминки. На гитари се то може извести као једноставан одмјерен бас, или, уз праћење ритма, кретање од квинте до сексте појединог акорда и назад. Примјер се налази ниже на таблатури првих неколико тактова блуес прогресије у Е тоналитету:

   E7                  A7                  E7                  E7
E |-------------------|-------------------|-------------------|-------------------|
B |-------------------|-------------------|-------------------|-------------------|
G |-------------------|-------------------|-------------------|-------------------|
D |-------------------|2--2-4--4-2--2-4--4|-------------------|-------------------|
A |2--2-4--4-2--2-4--4|0--0-0--0-0--0-0--0|2--2-4--4-2--2-4--4|2--2-4--4-2--2-4--4|
E |0--0-0--0-0--0-0--0|-------------------|0--0-0--0-0--0-0--0|0--0-0--0-0--0-0--0|

Блуес у јаззу битно је различит од блуеса у другим врстама глазбе, као што су роцк, Р'н'Б, соул, функ и блуес као засебан жанр. Јазз блуес у правилу при 9. и 10. такту своје форме остаје у доминантном (V) акорду, наглашавајући резолуцију доминанта - тоника, за разлику од оне субдоминанта - тоника традиционалне структуре блуеса. Ова завршна каденца V-I пролази кроз много варијација, најосновнија од којих је прогресија ии-V-I у тактовима 9, 10 и 11. Од те точке и прогресија с доминантом (ии-V) и ресолуција (I) могу се измијенити или замијенити готово у бескрај, укључујући и варијацију без кориштења тонике уопће (тактови 9-12: ии | V | ии, ив | ии, V|). У овом случају, тактови 11 и 12 функционирају као проширени преокрет према сљедећем рефрену.

Хисторија

Први описи блуеса могу се пронаћи тек у текстовима путописаца, који су на путовањима америчким југом описивали пјесме Афроамериканаца, који су уз ту ритмичку глазбу себи олакшавали рад на плантажама.

Међу првим објављеним блуес композицијама с фиксираним текстом и потписом аутора сматра се складба "Мемпхис Блуес" од Wиллиама Цхристопхера Хандyја којег су називали и "оцем блуеса" из 1912. године. Сљедеће је године поновно објављена, у новој верзији и с новим текстом ближа традицијском облику блуеса у форми од 12 тактова. Права на ту пјесму продао је за 100 долара, а исте године склада "Ст. Лоуис Блуес " и затим "Хеситатион Блуес". Након што је објавио "Беале Стреет Блуес", (1916.) г. сели се у Неw Yорк гдје се надао да ће имати боље увјете за рад и у којем је отворио властиту издавачку кућу (Хандy Рецорд Цомпанy). Године 1926. објавио је блуес антологију "Блуес: Ан Антхологy: Цомплете Wордс анд Мусиц оф 53 Греат Сонгс", вјеројатно први покушај опсежног документирања блуеса.

Блуес је преко Хандyјевих складби стигао и до Еуропе и то захваљујући америчким војним оркестрима, који су пратили америчке војнике за вријеме првих мјесеци Првог свјетског рата. Тако се у Еуропи почео развијати стилизирани блуес, а међу првима су га прихватили француски складатељи Дариус Милхауд и Маурице Равел.

Године 1920. издана је плоча с Мамие Смитх, која је први грамофонски снимак црног извођача блуеса. Прве су пјесме постигле релативан успјех па се снимају и друге двије "Цразy Блуес" и "Ит'с Ригхт Хере Фор Yоу, Иф Yоу Дон'т Гет Ит, 'Таин'т Но Фаулт оф Мине", које су постигле опћи успјех и с тиме започиње ера "класичног блуеса", карактеристична по пјевачима блуеса које прате јазз глазбеници попут Кинга Оливера, Лоуис Армстронг Лоуиса Армстронга, Сиднеyја Бецхета, Цхарлиеа Греена. Урбани велеградски блуес развија се у црначким заједницама након Другог свјетског рата као мање више самостална блуес умјетност, која у почетку није имала никакве везе с јаззом или забавном глазбом и да би умјесто "Раце Рецордс" с временом постала "Рхyтхм анд Блуес" (РнБ) и подлога за нови глазбени жанр 1950.их "Роцк анд ролл" (роцк 'н' ролл).

За вал одушевљена према блуесу заслужни су Тхе Блуес Бротхерс, Рхyтм анд Блуес бенд који су водила два комичара Јохн Белусхи и Дан Аyкроyд. Они су били чланови оригиналног састава телевизијског НБЦ шоуа Сатурдаy Нигхт Ливе , на којем су касније и први пута наступили под именом Блуес Бротхерса 1977. године. Са својим концептом имали су толико успјеха и задовољства, да су почели наступати и изван емисије, а на крају су снимили и истоимени филм. Унаточ имену, већина пјесама Блуес Бротхерса су били соул и Р&Б класици.

Настанак

Блуес се развио од вокалне глазбе без пратње међу сиромашним црначким радницима у широк распон стилова и поџанрова с регионалним варијацијама диљем САД-а, а касније и Еуропе и Африке. Глазбени облици и стилови који се сада сматрају блуесом, као и модерна цоунтрy глазба настале су у истим подручјима тијеком 19. стољећа у јужњачким државама САД-а.

Снимке блуес и цоунтрy глазбе могу се наћи и до 1920-их година, када се почела развијати индустрија глазбених снимака, те створене маркетиншке категорије као што су расна глазба и хиллбиллy глазба којом се црначка глазба продавала црнцима, а бјелачка бијелцима.

У то вријеме није било јасне глазбене подјеле између блуеса и цоунтрyја, осим по раси извођача коју су каткад издавачке куће погрешно записивале. Истраживања су смјестила подријетло "црначке" духовне глазбе у изложеност поробљених људи хебридским традицијама њихових "господара". Афроамерички економист и повјесничар Тхомас Соwелл такођер уочава како је јужњачка црна популација бивших робова прилично широко прихватила културу својих "реднецк" сусједа (ријеч "реднецк" означава становнике америчког Југа који су шкотско-ирског подријетла). Но открића Кубика и осталих јасно показују афричко подријетло најважнијих аспеката изражавања блуесом.

Друштвени и економски разлози појављивања блуса још нису сасвим познати. Прво појављивање блуеса није добро одређено и често датира између 1870. и 1900., периодом који се поклапа с еманципацијом бивших робова и транзицијом из ропства према дијељењу усјева и малој пољопривредној производњи јужних Сједињених Држава.

Неколико стручњака карактеризира развој блуеса на самом почетку 20. стољећа као помак од групне глазбене изведбе према индивидуалнијем стилу и тврде како је развој блуеса стигао заједно с новостеченом слободом поробљених људи. Према Лаwренцеу Левинеу, "постојала је изравна веза између национално наглашиване идеологије појединца (нпр. учење Боокера Т. Wасхингтона) и популарности блуеса. Левине сматра да психолошки, друштвено и економски, црнци су били култивирани на начин који би за вријеме ропства био немогућ, и није изненађујуће да је њихова секуларна глазба то одражавала исто као и религиозна.

Повијест различитих жанрова блуеса

Предратни блуес

Америчка индустрија издавања нотних записа произвела је велику количину рагтиме глазбе. До 1912. године издали су три популарне складбе налик блуесу, предсказујући његову популарност: "Даллас Блуес" Харта Wанда, као и "Бабy Сеалс' Блуес" и "Мемпхис Блуес" W. C. Хандyја.

Хандy је био академски глазбеник, складатељи и аранжер који је помогао популаризацији блуеса транскрибирајући и оркестрирајући блуес глазбу у готово симфонијском стилу. Постао је популаран и плодан складатељ и рекламирао се титулом "оца блуеса"; но његове складбе могу се описати као фузија блуеса, рагтимеа и јазза, спој створен и упорабом кубанског ритма званог хабанера који је дуго био дијелом рагтимеа; Хандyјево најпознатије дјело био је "Ст. Лоуис Блуес".

У 20-им годинама 20. стољећа блуес је постао један од главних елемената афроамеричке и америчке популарне глазбе, преко Хандyјевих аранжмана и класичних извођачица блуеса досежући и до "бијеле" публике. Блуес је од опуштених изведаба у баровима ширио и на друга мјеста, као што су казалишта и ноћни клубови као што је Цоттон Цлуб. То је довело до стварања уочљиве разноликости стилова и јасније подјеле између блуесаи јазза. Неколико издавача глазбе као што су Америцан Рецорд Цорпоратион, Окех Рецордс, и Парамоунт Рецордс, почеле су снимати афроамеричку глазбу.

Како је глазбена индустрија расла, извођачи цоунтрy блуеса као што су Цхарлие Паттон, Блинд Лемон Јефферсон, Лонние Јохнсон, Сон Хоусе и Блинд Блаке постали у популарнији у афроамеричкој заједници. Јефферсон је био један од ријетких извођача тог жанра који су често снимали глазбу, и могуће је био први који је снимио свирање слиде стилом, у којему се жице притишћу ножем или одрезаним вратом стаклене боце. Тај извођачки стил постао је важним дијелом делта блуеса. Прве снимке блуса из 20-их сврставају се у двије категорије: традиционални рурални цоунтрy блуес и углађенији градски, или урбани блуес.

Извођачи цоунтрy блуеса често су импровизирали, било без пратње или само уз пратњу бенџа или гитаре. Постојало је много регионалних стилова у блуесу у раном 20. стољећу. Делта блуес (блуес са подручја делте ријеке Миссиссиппи у Лоуисиани) стилски је био близак коријенима и ненакићен, извођен страственим вокалом уз пратњу слиде гитаре. Роберт Јохнсон, који је снимао јако мало, комбинирао је елементе урбаног и руралног блуеса. Заједно с Робертом Јохнсоном, утјецајни извођачи овог стила били су његови претходници Цхарлие Паттон и Сон Хоусе. Пјевачи као што су Блинд Wиллие МцТелл и Блинд Боy Фуллер изводили су блуес у југоисточном "деликатној и лирској" традицији пиедмонтског блуеса, која је користила разрађену технику трзања жица. Стил слиде гитаре био је пристуан и у Георгији.

На живахни стил мемфишког блуеса који се развио у 20-им и 30-им годинама око Мемпхиса у Теннессееју имали су утјецај југ бандови - скупине које су користиле импровизиране глазбене инструменте кућне израде. Извођачи као Франк Стокес, Слеепy Јохн Естес, Роберт Wилкинс, Јое МцЦоy и Мемпхис Минние рабили су разна неуобичајена глазбала као што су казоо, виолина или мандолина, као и прилагођене кућне предмете попут дасака за прање рубља. Мемпхис Минние била је позната по виртуозности на гитари. Пијанист Мемпхис Слим започео је каријеру у Мемпхису, али његов осебујан стил био је мекши и садржавао је више елемената сwинга. Многи блуес глазбеници из Мемпхиса у 30-има или раним 40-има одселили су у Цхицаго и постали дијелом урбаног блуес покрета који је спајао цоунтрy глазбу и електрични блуес.

Бессие Смитх, позната пјевачица раног блуеса.

Градски или урбани стилови блуеса били су одређенији и разрађенији. Класичне блуес урбане пјевачице или пјевачице водвиљског блуеса биле су популарне у 20-има, међу њима Мамие Смитх, Гертруде "Ма" Раинеy, Бессие Смитх и Вицториа Спивеy. Мамие Смитх, прије водвиљска него блуес извођачица била је прва афроамериканка која је 1920. године снимила блуес плочу; њен "Цразy Блуес" у првом мјесецу продао се у 75 тисућа примјерака.

Ма Раинеy, позната и као "мајка блуеса", као и Бессие Смитх, пјевале су ... сваку пјесму око средишњих тонова, можда зато да би лакше пројицирале свој глас у дубину просторије. Смитх би ...пјевала пјесму у неуобичајеном тоналитету, а њена вјештина савијања и ширења тонова својим предивним, снажним интерпретативним контралтом била је ненадмашена. Урбани извођачи блуеса били су популарни глазбеници те ере, као што су Тампа Ред, Биг Билл Броонзy и Лероy Царр. Прије Другог свјетског рата, Тампа Реда су понекад звали "чаробњаком гитаре". Царр је тада учинио необичан избор пратећи своје пјесме на гласовиру.

Типичан боогие-wоогие бас

Боогие-wоогие је у урбаном блуесу био још један важан стил 1930-их и 1940-их. Иако се стил обично веже са соло гласовиром, боогие-wоогие је такођер био кориштен као пратња пјевачима остинатом, рифовима и промјенама висине лијевом руком, док би се десна рука бавила разрађивањем трилера и украса. Пионир боогие-wоогиеја били су Јиммy Yанцеy и боогие-wоогие трио Алберт Аммонс, Пете Јохнсон и Меаде Луx Леwис). Чикашки извођачи боогие-wоогиеја били су Цларенце "Пине Топ" Смитх и Еар Хинес, који су "повезали пропулзивне ритмове на лијевој руци рагтиме пијаниста и мелодијске фигуре сличне онима Армстронгове трубе на десној".

У 40-има се развио јумп блуес, који је био под утјецајем глазбе биг банда, а користио је саксофон или који лимени пухаћи инструмент, као и гитару у ритамској секцији ради стварања бржег јазз темпа с декламаторним вокалима. Мелодије јумп блуеса аутора Лоуиса Јордана и Биг Јоеа Турнера из Кансас Цитyја у Миссоурију утјецале су на развој каснији стилова као што су роцк анд ролл и рхyтхм анд блуес. Меки лујзијански звук Профессора Лонгхаира и касније Др. Јохна мијеша класични рхyтхм анд блуес са стиловима блуеса.

Рани послијератни блуес

Након Другог свјетског рата и у 50-има, како су се афроамериканци селили у сјеверне америчке градове, у градовима као што су Цхицаго, Детроит и Кансас Цитy (Миссоури) постали су популарни нови стилови електричног блуеса. Електрични блуес користио је електричне гитаре, електрични бас, бубњеве и усну хармонику. Цхицаго је постао центром електричног блуеса у раним 50-има.

На чикашки блуес је у великој мјери утјецао мисисипијевски делта блуес, будући да су многи извођачи доселили из тог подручја. Хоwлин' Wолф, Муддy Wатерс, Wиллие Диxон и Јиммy Реед су сви били рођени у Миссиссиппију и тијеком велике миграције доселили у Цхицаго. Њихов стил карактеризира упораба електричне гитаре, понекад слиде гитаре, усне хармонике и ритамске секције басова и бубњева. Ј. Т. Броwн, који је свирао у бендовима Елмореа Јамеса и Ј. Б. Леноира су такођер користили саксофоне, али чешће као пратњу или ритам него као соло инструменте. Литтле Wалтер и Соннy Боy Wиллиамсон II били су познати свирачи усне хармонике (коју су у блуесу називали "харп", тј. харфа) ране чикашке блуес сцене. Други, као Биг Wалтер Хортон, били су такођер утјецајни. Муддy Wатерс и Елморе Јамес били су познати по иновативној упораби електричне слиде гитаре. Б. Б. Кинг и Фреддие Кинг (нису у роду), који нису користили слиде гитару, били су утјецајни гитаристи стила електричног блуеса, иако нису били из Цхицага. Хоwлин' Wолф и Муддy Wатерс били су познати по својим дубоким, храпавим гласовима.

Басист и складатељ Wиллие Диxон играо је важну улогу на чикашкој сцени. Складао је и написао многе блуес стандарде периода као нпр. "Хооцхие Цооцхие Ман", "I Јуст Wант то Маке Лове то Yоу" (обје за Муддyја Wатерса) и "Wанд Данг Доодле", као и "Бацк Доор Ман" за Хоwлин' Wолфа. Већина извођача из чикашке блуес сцене снимала је за локалну кућу Цхесс Рецордс, а остале важније продуцентске куће биле су Ј.О.Б. Рецордс и Вее-Јаy Рецордс.

У 50-има је блуес имао голем утјецај на маинстреам америчке популарне глазбе, а специфично у развоју роцкабиллyја. Иако су популарни глазбеници као Бо Диддлеy и Цхуцк Беррy били под утјецајем чикашког блуеса, њихови ентузијастични стилови одвајали су се од меланколичних аспеката блуеса, што је био један од фактора који су утјецали на пријелаз са блуеса у роцк 'н' ролл. Елвис Преслеy и Билл Халеy више су били под утјецајем јумп блуеса и боогие-wоогиеја, и код бјелачког становништва су популаризирали роцк анд ролл. Чикашки блуес је такођер утјецао на лујзијанску зyдецо глазбу, као у примјеру Цлифтона Цхениера, који користи нагласке блуеса; глазбеници тог стила такођер су користили електричну соло гитару и кајунске аранжмане блуес стандарда.

Други извођачи блуеса, као што су Т-Боне Wалкер, Мицхаел Wалтон и Јохн Лее Хоокер имали су утјецај неизравно везан за чикашки блуес стил. Т-Боне Wалкер, рођен у Далласу у Тексасу често се спомиње у вези с калифорнијским блуесом, који је мекшег звука од чикашког, и пријелаз је узмеђу чикашког блуеса, јумп блуеса и сwинга с елементима јазз гитаре. Блуес Јохна Лее Хоокера "особнији" је, утемељен на његовом дубоком, грубом гласу уз пратњу једне електричне гитаре. Иако није изравно повезан с боогие-wоогиејем, његов "гроовy" стил понекад се назива "гитарским боогиејем". Његов први хит "Боогие Цхиллен" 1949. је доспио на прво мјесто Р&Б љествица.

До краја 50-их, жанр зван сwамп блуес (мочварни блуес) развио се близу Батон Роугеа у Лоуисиани, с извођачима као што су Слим Харпо, Сам Мyерс и Јеррy МцЦаин. Тај блуес био је споријег ритма и једноставнијег кориштења усне хармонике него чикашки стил. Пјесме из овог жанра укључују "Сцратцх мy Бацк", "Схе'с Тоугх" и "Кинг Бее".

Блуес глазбеници

Рани цоунтрy блуес

• Барбецуе Боб (1902.-1931.)
• Блинд Блаке (1893.-1933.)
• Биг Билл Броонзy (1893./1898.-1958.)
• Ида Цоx (1896.-1967.)
• Гарy Давис (1896.-1972.)
• Слеепy Јохн Естес (1904.-1977.)
• Блинд Боy Фуллер (1908.-1941.)
• Јессе Фуллер (1896.-1976.)
• Сон Хоусе (1886./1902.-1988.)
• Алберта Хунтер (1895.-1984.)
• Миссиссиппи Јохн Хурт (1893.-1966.)
• Скип Јамес (1902.-1969.)
• Блинд Лемон Јефферсон (1893.-1929.)
• Блинд Wиллие Јохнсон (1902.-1945.)
• Лонние Јохнсон (1894.-1970.)
• Роберт Јохнсон (1909./1912.-1938)
• Томмy Јохнсон (1896.-1956.)
• Лоуис Јордан (1908.-1975)
• Леадбеллy (1885.-1949.)
• Фуррy Леwис (1899.-1981.)
• Манце Липсцомб (1895.-1976.)
• Цриппле Цларенце Лофтон
• Фред МцДоwелл (1904.-1972.)
• Броwние МцГхее (1915.-1996.)
• Блинд Wиллие МцТелл (1901.-1959.)
• Мемпхис Блуес Банд
• Тхе Мемпхис Југ Банд
• Биг Мацео Мерриwеатхер
• Мемпхис Минние (1897.-1973.)
• Цхарлие Паттон (1893.-1934.)
• Ма Раинеy (1886.-1939)
• Тампа Ред (1904.-1981.)
• Бессие Смитх (1894.-1937.)
• Мамие Смитх (1883.-1946)
• Вицториа Спивеy
• Франк Стокес (1888.-1955.)
• Соннy Террy (1911-1986.)
• Бессие Туцкер
• Сиппие Wаллаце (1898-1986)
• Wасхбоард Сам
• Пеетие Wхеатстраw (1902.-1941)
• Букка Wхите (1909.-1977.)
• Јосх Wхите (1914. или 1915.-1969.)
• Соннy Боy Wиллиамсон I (1914.-1948.)

Рани урбани блуес

• Гладyс Бентлеy (1907.-1960.)
• Луцилле Боган (1897.-1948.)
• Тхомас А. Дорсеy (1899.-2099.)
• Лил Греен (1919.-1954.)
• Луцилле Хегамин (1894.-1970.)
• Алберта Хунтер (1895.-1984.)
• Ма Раинеy (1886.-1939.)
• Цлара Смитх (1894.-1935.)
• Мамие Смитх (1883.-1946)
• Бессие Смитх (1894.-1937.)
• Етхел Wатерс (1896-1977.)

Јазз блуес прије Другог свјетског рата

• Алберт Аммонс (1907.-1949.)
• Лоуис Армстронг (1901.-1971.)
• Сиднеy Бецхет (1897.-1959.)
• Лероy Царр (1905.-1935.)
• Флоyд Диxон
• Јохннy Доддс (1892.-1940.)
• Цхампион Јацк Дупрее (1909.-1992.)
• Иворy Јое Хунтер
• Ст. Лоуис Јиммy Оден (1903.-1977)
• Литтле Бротхер Монтгомерy (1906.-1985.)
• Јое МцЦоy (1905.-1950.)
• Папа Цхарлие МцЦоy (1909.-1950.)
• Јаy МцСханн
• Јеллy Ролл Мортон (1890.-1941.)
• Јиммy Русхинг (1902.-1972.)
• Роосевелт Сyкес (1906.-1983.)
• Биг Јое Турнер (1911.-1985.)
• Сам Таyлор
• Т-боне Wалкер (1910.-1975.)

Модерни блуес након 1950-е године

• Лонние Броокс
• Цларенце Гатемоутх Броwн (1924.-2005.)
• Ериц Цлаптон (рођен 1945.)
• Алберт Цоллинс (1932.-1993.)
• Роберт Цраy (рођен 1953.)
• Фабулоус Тхундербирдс
• Тед Хаwкинс
• Јохн Лее Хоокер (1917.-2001.)
• Цолин Јамес (рођен 1964.)
• Етта Јамес (рођена 1938.)
• Б. Б. Кинг (рођен 1925.)
• Фреддие Кинг (1934.-1976.)
• Јохн Маyалл (рођен 1933.)
• Кеб' Мо' (рођен 1951.)
• Руфус Тхомас (1917.-2001.)
• Стевие Раy Ваугхан (1954.-1990.)
• Казуми Wатанабе (рођен 1953.)
• Јохннy Wинтер (рођен 1944.)

Блуес у роцк глазби касних 1960-их

• Аллман Бротхерс Банд
• Тхе Анималс
• Цаптаин Беефхеарт
• Цаннед Хеат
• Цреам
• Црееденце Цлеарwатер Ревивал
• Флеетwоод Мац
• Фрее
• Хот Туна
• Јими Хендриx
• Јохннy Wинтер
• Хумбле Пие
• Јанис Јоплин (1943.-1970.)
• Алеxис Корнер
• Лед Зеппелин
• Јохн Маyалл & тхе Блуесбреакерс
• Тхе Роллинг Стонес
• Тхе Фабулоус Тхундербирдс
• Сантана
• Тасте и Рорy Галлагхер
• Тен Yеарс Афтер
• Ван Моррисон
• Тхе Yардбирдс
• ЗЗ Топ
• Боб Дyлан

Блуес од 1990-е

• Ана Поповиц (1976.)
• Таб Беноит (рођен 1967.)
• Деанна Богарт (рођена 1960.)
• Кеннy Броwн
• Р. L. Бурнсиде (1926.-2005.)
• Томмy Цастро (рођен 1959.)
• Јоанна Цоннор (рођена 1962.)
• Цхрис Дуарте (рођен 1964.)
• Ронние Еарл (рођен 1953.)
• Тинслеy Еллис (рођен 1957.)
• Суе Фолеy (рођена 1968.)
• Ансон Фундербургх (рођен 1954.)
• Антхонy Гомес (рођен 1975.)
• Алвин Yоунгблоод Харт (рођен 1965.)
• Јефф Хеалеy (рођен 1966.)
• Цолин Јамес
• Гене Келтон
• Јуниор Кимброугх (1930.-1998.)
• Цхрис Тхомас Кинг (рођен 1964.)
• Јоннy Ланг (рођен 1981.)
• Харрy Манx
• Кеб Мо' (рођен 1951.)
• Цоцо Монтоyа
• Кеннy Неал (рођен 1957.)
• Нортх Миссиссиппи Алл Старс
• Асие Паyтон (1937.-1997.)
• Келлy Јое Пхелпс
• Кеннy Wаyне Схепхерд (рођен 1976.)
• Сусан Тедесцхи (рођена 1970.)
• Јиммy Тхацкерy (рођен 1953.)
• Јое Лоуис Wалкер (рођен 1949.)
• Wиллиам Еллиотт Wхитморе

Вањске везе

Блуес на Wикимедијиној остави

• мотхер оф алл блуеслинкс колекција
• Блуес радио статионс
• Блуес Фоундатион
• лист оф термс усед ин Блуес лyрицс
• службена страница Тхе Блуес Бротхерса Архивирано 2005-09-24 на Wаyбацк Мацхине-у